ИСТОРИЈАТ ХЕПАТОЛОШКЕ СЕКЦИЈЕ СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА


Управни одбор Српског лекарског друштва је на седници одржаној 22.04.1978 г на предлог иницијативног одбора од 22 лекара донео одлуку о оснивању хепатолошке секције Српског лекарског друштва. Оснивачка скупштина Хепатолошке секције одржана је 28 јуна 1978 г у просторијама СЛД у 18 х. Седници су присуствовала 24 делегата. Скуп је отворила Проф Др Вера Перишић. На састанку је образовано радно председништво у које су ушли Проф Др Владимир Кањух, Проф Др Милка Чворић, Доц Др Надежда Паштракуљић, истраживач сарадник Др Коста Костић. Делегат управе СЛД  је био Проф Др Борислав Најдановић. После избора радног преседништва реч је узела Проф Др Вера Перишић говорећи о значају формирања секције. Затим је формиран управни одбор секције у који су ушли Проф Др Вера Перишић, Проф Др Милка Чворић, Др Вера Мудрић, Др Надежда Паштракуљић, Др Ана Јанева, Др Дојчин Дојчинов, Др Добривоје Филиповић, Др Коста Костић, Проф др Живадин Перишић, Др Владислава Николић, Проф Др Петар Королија и Др Радослав Пешић.

Први наредни састанак управе хепатолошке секције одржан је 16.10.1978 г у 18 х у просторијама СЛД. Дискутовано је о проблему омасовљења хепатолошке секције а за секретаре су изабрани Др Коста Костић и др Владимир Обрадовић. Планирано је одржавање хепатолошке секције свака 2 месеца а оформљене су и радне групе за усаглашавање дијагностичких критеријума, класификације и унификације метода за разне профиле болница. Проф Др Вера Перишић је изабрана за председника организационог одбора састанка Европског Удружења за проучавање обољења јетре (ЕАСЛ) планираног да се одржи 1980 г у Београду.

Први састанак хепатолошке секције СЛД одржан је 12.12.1978 г у просторијама СЛД са почетком у 18 х са следећим дневним редом: 1. Епидемиолошки и клинички значај одређивања подтипова ХбсАг (Проф Др Вера Перишић) 2. Искуства са применом интерферона у болесника са хроничним агресивним хепатитисом (Доц Др Ж Грал) Следећи састанак Хепатолошке секције одржан је фебруара 1979 г у организацији колега из Новог Сада.Од оснивања секције, њени чланови као и њен Управни одбор су настојали да се организује стручни рад, који би унутар Секције имао мултидисциплинарни карактер. И поред извесних тешкоћа, секција је успела да окупи не само лекаре, хепатологе различитих специјалности, већ да у њој активно сарађују и биохемичари, физичари и биолози.

У наредном периоду одржано је низ састанака на којима су саопштавани радови, који су се односили на савремене и актуелне проблеме патогенезе, дијагностике, терапије и епидемиологије болести јетре. На овим састанцима су се окупљали не само хепатолози из различитих медицинских центара у Београду, већ и лекари из Војводине, Ниша, као и других градова Србије. Чланови Секције су учествовали и у раду других секција, посебно Гастроентеролошке, Педијатријске и Секције за нуклеарну медицину. У време оснивања хепатолошке секције, више од деценије успешно је деловало Европско удружење за изучавање обољења јетре (Еуропеан Ассоциатион фор тхе Студy оф тхе Ливер - ЕАСЛ) које је окупило најеминентније европске хепатологе и развило велику и значајну активност. Редовни годишњи састанци ове асоцијације били су место на којем су изношени резултати фундаменталних и клиничких истраживања, усмеравани и координирани научноистраживачки пројекти, вршена процена нових дијагностичких метода и терапијских поступака. Наши хепатолози су настојали да успоставе и одрже што чвршће везе са ЕАСЛ-ом са јасно дефмисаним циљем да се што више и брже приближе врху европске хепатологије.

Оснивање националног удружења хепатолога представљало је први и прави корак у том правцу. Учешће на састанцима ЕАСл-а и константна сарадња са колегама хепатолозима из различитих европских центара резултирали су избором др Вере Перишић за председника ове асоцијације за 1979/80 годину (XИИИ састанак ЕАСЛ-а, Падова, 1978, XИВ састанак ЕАСЛ-а, Диселдорф, 1979). Овом приликом Проф др Вери Перишић је додељен и мандат за организацију XВ састанка ЕАСЛ-а који је одржан од 4. до 6. септембра 1980. године у Центру Сава у Београду са 337 учесника, већином иностраних хепатолога (201 из 16 земаља Европе, САД и Аустралије). Једна од главних тема овог састанка биле су хроничне ХБВ инфекције. Југословенски аутори су изнели низ запажених радова о овој теми који су штампани у посебној публикацији (др Вера Перишић и сар: Соме Епидемиологицал Аспецтс оф Чроницал ХБВ Инфецтион ин СФРЈ). У оквиру састанка су одржана два симпозијума посвећена болестима билијамог система и портосистемској енцефалопатији, четири тематска састанка, а приказано је и 40 одабраних постера. Први људи Асоцијације и други еминентни хепатолози повољно су оценили организацију XВ састанка и истакли научни допринос домаћих учесника.

 

Слика 1. 15. састанак Европског удружења за проучавање обољења јетре одржан у Београду


У периоду од 1981 до 1983 г Хепатолошка секција је одржала укупно 7 састанака, четири стручна састанка самостално и три састанка у заједници са Гастроентеролошком секцијом и Секцијом дигестивних хирурга. Ха овим састанцима чланови секције износили су своје радове после којих је увек долазило до живе дискусије. Чланови Секције су врло активно учествовали на ВИИ Гастроентеролошким данима са темом ,,Неинвазивне и инвазивне дијагностичке методе у гастроентерологији (10-11. децембар 1982). Њихово учешће је било запажено кроз низ реферата посвећених дијагностичким методама у обољењима јетре и панел дискусију коју је водила Проф. др Вера Перишић "Могућности инванзивних и неинвазивних метода у дијагностици и лечењу обољења јетре и билиопанкреатичног тракта".Од Годишње скупштине која је одржана 10. маја 1982 године до марта 1983 године Хепатолошка секција СЛД је одржала три састанка са укупно осам саопштења. Поред ових, чланови Хепатолошке секције имали су саопштења и у оквиру заједничких састанака Гастроентеролошке и Секције дигестивних хирурга. Активност чланова Секције одвијала се и на други начин, посебно кроз саопштења на Првом састанку који је организовала Гастроентеролошка секција Хрватске, крајем 1982 године у Загребу.Председништво секције је подржало иницијативу примаријуса др Јована Теодоровића председника Председништва Гастроентеролошке секције СЛЂа за покретање часописа „Гастроентерохепатолошки архив". У иницијативни одбор су ушли др Коста Костић и Проф др Вера Перишић.

Први број гастроентерохепатолошког архива изашао је  новембра 1982 године. Председник уређивачког одбора био је Јован Теодоровић, главни и одговорни уредник Проф Др Обрен Поповић, а секретари уредништва Мирко Булајић, Градимир Голубовић, Владан Миловић, Милентије Петровић и Милорад Петровић.Настављајући своју активност, хепатолошка секција је 27. маја 1983 године у Београду организовала и једнодневни Симпозијум о актуелностима у дијагностици болести јетре и билијамог система. Излагања појединих аутора као и дискусија за округлим столом публиковани су уцелини у Гастроентерохепатолошком архиву (гост уредник др Коста Костић), 1983, ИИ, ИИИ, 105-132.Хепатолошка секција је настојала да, поред стручних манифестација редовно организује састанке са актуелним темама на којима ће се изнети информације од значаја везаних за савремену дијагностику и лечење болести јетре. Председништво Секције је током својих састанака пуно пажње посвећивало перспективама рада исте. Тежило је да се повећа број редовних састанака, да се окупи што више млађих лекара и да се организују тематски састанци.Од годишње скупштине, која је одржана 8. марта 1983 г. до 9. априла 1984 г. Хепатолошка секција СЛЂа одржала је 7. стручних састанака и један симпозијум.И друга деценија постојања хепатолошке секције била је испуњена значајним активностима.

Састанци секције одиграли су важну улогу у усавршавњу наших колега и представљали су место на којем су се презентовали радови о актуелним темама, и то упркос често отежаним условима за усавршавање, истраживачки рад, контакте са хепатолозима из иностранства и приступ литератури. Априла 1987 г одржана је хепатолошка секција са гостујућим предавачима из Велике Британије Проф Рогер Wилиамс „Ацуте ливер фаилуре" и Проф Неил МцИнтyр „Треатмент оф чрониц вирал хепатитис".26.05.1987 г за председника хепатолошке секције изабран је Доц Др Михајло Стајић а за секретаре Асс Др Града Голубовић и Др Рада Јешић. Формиран је одбор за прославу 10 годишњице рада хепатолошке секције. Јубиларну десету годину постојања хепатолошке секције Проф. др Михајло Стајић је обележио организовањем И интернационалног хепатолошког симпозијума (Београд, 16. и 17. март 1989. године). Овај састанак на којем су учествовали неки од најпризнатијих колега из других земаља је био јако афирмативан за наше хепатологе. Главне теме И интернационалног хепатолошког симпозијума биле су вирусне болести јетре, карцином јетре, алкохолна болест јетре и болести жучне кесе и жучних путева. Програм и теме састанка изазвали су велико интересовање домаћих и страних учесника.

 


 Слика 2. Први хепатолошки симпозијум. Књига сажетака

На годишњој скупштини Хепатолошке секције Српског лекарског друштва (СЛД) која је одржана новембра месеца 1991 године изабрано је председништво секције и Управни одбор у саставу: председник - Проф.др Милка Ћворић, секретари: Проф.др Милена Божић, асистент др Драган Томић и асистент др Горан Јанковић. Одржано је укупно 8 стручних састанака на којима су изнета 22 рада са различитим темама из хепатологије. На годишњој скупштини Хепатолошке секције СЛД одржаној 11.11.1993 год. изабрани су: Председник: Проф. др Предраг Николић, а за секретаре Доц. др Драган Делић, Асс. др Драган Томић и др Слободан Кажић. У овом двогодишњем периоду одржано је 8 састанака секције са укупно 19 реферисаних радова из различитих области хепатологије из свих хепатолошких центара у Београду. Чланови секције учествовали су у организацији и реализацији Гастроентенолошких дана СЛД (22- 26 октобра 1994.год) у Београду.У овом мандатнон периоду одржано је и 5 састанака управног одбора хепатолошке секције СЛД на којима су решавани текући проблеми секције, договаран план рада и дневни ред састанака.И у наредном периоду хепатолошка секција је наставила своје активности. Децембра 1997 г за председника је изабран Доц Др Горан Јанковић, а за секретара Др Тамара Алексић под чијим руководством се даље захуктава рад хепатолошке секције. Маја 1998 по први пут је одржана хепатолошка секција у Нишу. За 23.04.1999 г планирано је одржавање ИИ хепатолошког симпозијума са међународним учешћем а поводом 20 година рада хепатолошке секције. Симпозијум је нажалост одложен због агресије НАТО пакта на СР Југославију.Поводом 20 г рада хепатолошке секције одржан је ИИИ хепатолошки симпозијум 30.09.-01.10.1999 г. Уводно предавање о историјату хепатолошке секције одржао је Др Коста Костић. 

 


 Слика 3. Трећи хепатолошки симпозијум


ИВ хепатолошки симпозијум под називом „Перспективе у хепатологији 2000 - поглед у ИИИ миленијум" одржан је 28.09.2000. В хепатолошки симпозијум одржан је 8.11.2001 у Београду у склопу ИВ Југословенске гастроентеролошке недеље и XВИИИ гастроентеролошких дана СЛД.

 


 Слика 4. Отварање 5. Хепатолошког симпозијума


Од 2003 до 2008 године Хепатолошком секцијом је руководио Доц Др Дарко Ножић а секретар је др Дејан Христовић. Настављено је одржавање стручних састанака на којима су презентовани радови који су се бавили актуелним проблемима у хепатологији.Од 2008 до 2015 године хепатолошком секцијом руководи Доц Др Јасна Јовић, а секретар је Ирина Брчеревић са Војномедицинске академије. И овај период рада секције обиловао је стручним састанцима на којима су презентоване актуелне теме из хепатологије. Јуна 2015 г за председника хепатолошке секције изабран је Проф Др Горан Бјелаковић а за секретара Др Мирјана Радисављевић са Клинике за гастроентерологију и хепатологију у Нишу. По први пут главне активности хепатолошке секције почињу да се одвијају ван Београда. Сваке године одржавала су се по два састанка хепатолошке секције на којима су разматране актуелне теме у хепатологији. Хепатолошка секција се у наредном периоду одржава у Нишу али и на различитим локацијама, 2016 г на Борском језеру, 2018 г у Рогашкој Слатини.

Дефинисане су смернице у дијагнози и лечењу хриничног вирусног хепатитиса Ц. Јуна 2019 г одржан је међународни семинар на Медицинском факултету у Нишу под вођством главног уредника Цочране Хепато-Билијарне групе Др Чристиана Глууда под називом „Хепатологија базирана на доказима". У оквиру семинара одржано је неколико предавања везаних за медицину базирану на доказима.Хепатолошка секција поседује и wеб презентацију путем које обавештава своје чланство о будућим састанцима као и осталим актуелностима у хепатологији. Успостављена је и званична сарадња са Европским удружењем за проучавање обољења јетре (ЕАСЛ). Хепатолошка секција је сваке године представљена постером на годишњим састанцима ЕАСЛ. Такође у ери Корона вируса младим хепатолозима је од стране ЕАСЛ-а омогућено бесплатно онлине праћење најновијег виртуелног састанка одржаног 2020 године. Хепатолошка секција СЛД заузврат промовише активности ЕАСЛ-а.

 

Слика 5. Промотивни постер хепатолошке секције СЛД на састанцима ЕАСЛ


Захвалност

У изради историјата хепатолошке секције велику захвалност дугујем Проф Др Градимиру Голубовићу, Проф Др Горану Јанковићу као и особљу Српског Лекарског Друштва.

Проф Др Горан Бјелаковић